Penzijska štednja je najsigurniji način da u penziji ne zavisite samo od državne penzije, koja je za većinu ljudi znatno niža od poslednje plate. U Sloveniji je najisplativiji oblik dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje (tzv. drugi stub), jer uplate u 2026. do 5,844 % bruto plate, odnosno najviše 3.224,18 € godišnje, smanjuju poresku osnovicu za porez na dohodak. Ko počne sa 30 godina i 50 do 100 evra mesečno, u penziju ulazi sa osetno više novca od onoga ko počne sa 50.
Zašto uopšte štedeti za penziju
Slovenački penzijski sistem počiva na tri stuba. Prvi je obavezno osiguranje kod ZPIZ-a (slovenačkog zavoda za penzijsko i invalidsko osiguranje), iz kojeg se isplaćuje državna penzija. Ko se 2026. ili 2027. penzioniše sa 40 godina penzijskog staža, dobija 63,5 % penzijske osnovice, a ona je po visini bliža neto nego bruto plati. Razlika u odnosu na dosadašnji standard je za većinu primetna.
- Prvi stub: obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje kod ZPIZ-a.
- Drugi stub: dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje sa poreskim podsticajima – kolektivno ili individualno.
- Treći stub: sva ostala lična štednja za starost, na primer rentno osiguranje, investicioni fondovi ili akcije.
Štednja za penziju ima smisla jer vreme radi za vas: mali mesečni iznosi za 30 ili 35 godina uz prinose narastu u sumu koju kasnijim početkom ne možete stići ni znatno većim uplatama.
Dodatna penzijska štednja: kolektivno ili individualno
Dodatno penzijsko osiguranje u Sloveniji nude uzajamni penzijski fondovi, penzijska društva i osiguravajuća društva. Penzijski plan mora biti odobren i upisan u registar koji vodi poreska uprava, inače olakšica ne važi. Na dan 31. 12. 2025. u njega je bilo uključeno 640.821 lice, ali je gotovo 236.000 njih imalo zamrznute uplate.
Kolektivno osiguranje preko poslodavca
Kod kolektivnog osiguranja premiju u celosti ili delimično plaća poslodavac. Za zaposlenog je to povoljnije od povišice: na premije se ne plaćaju doprinosi za socijalno osiguranje i ne smatraju se beneficijom, a poslodavac ih priznaje kao poreski rashod. U 2026. uplata poslodavca mora iznositi najmanje 432,61 € godišnje, odnosno 36,05 € mesečno po zaposlenom. Po novim pravilima poslodavci sa više od deset zaposlenih koji još nemaju kolektivni plan moraju da započnu pregovore o njegovom uvođenju – rok je 1. januar 2028.
Individualno osiguranje
Individualno može da se osigura svako ko premije u celosti plaća sam. Iznos i dinamiku uplata određujete sami, a uplate možete i privremeno da zaustavite. Važna razlika: individualni štediša može otkupnu vrednost da podigne bilo kada, a kolektivni po pravilu tek pri penzionisanju.
Većina pružalaca vodi fondove životnog ciklusa. Mlađi su u dinamičnijem podfondu sa više akcija, oko 50. godine prelaze u umereniji, a posle 60. u podfond sa garantovanim prinosom.
Penzijska štednja i poreska olakšica u 2026.
Uplaćene premije dodatnog penzijskog osiguranja smanjuju godišnju poresku osnovicu za porez na dohodak, i to do 5,844 % vaše bruto plate (što je 24 % obaveznih doprinosa za penzijsko osiguranje), a u 2026. najviše do 3.224,18 €. Granica važi za sve uplate zajedno – ako poslodavac ne iskoristi celu olakšicu, ostatak može da iskoristi zaposleni. Zvanična objašnjenja (na slovenačkom) nalaze se na stranici dobrovoljnog dodatnog penzijskog osiguranja na gov.si.
Koliko ćete dobiti nazad zavisi od vašeg poreskog razreda u Sloveniji. Tabela prikazuje okvirnu godišnju uštedu na porezu za različite mesečne premije.
| Mesečna premija | Godišnja uplata | Ušteda uz 16 % | Ušteda uz 26 % | Ušteda uz 33 % |
|---|---|---|---|---|
| 50 € | 600 € | 96 € | 156 € | 198 € |
| 100 € | 1.200 € | 192 € | 312 € | 396 € |
| 200 € | 2.400 € | 384 € | 624 € | 792 € |
Računica je pojednostavljena: olakšica ne sme da pređe 5,844 % vaše bruto plate, pa za punu olakšicu na 1.200 € godišnjih uplata godišnja bruto plata mora da iznosi najmanje oko 20.500 €. Kod nižih plata deo uplata se ne priznaje.
Koliko možete da uštedite i zašto je rani početak ključan
Tačan iznos niko ne može da garantuje jer zavisi od prinosa. Dobru sliku daje informativni obračun jednog slovenačkog penzijskog društva za mesečnu premiju od 100 € do penzionisanja sa 65 godina i rentu sa 20-godišnjim garantovanim periodom:
- početak sa 25 godina: oko 484 € rente mesečno,
- početak sa 35 godina: oko 240 €,
- početak sa 45 godina: oko 109 €,
- početak sa 55 godina: oko 41 €.
Ti iznosi nisu garantovani, ali jasno pokazuju da deset godina kašnjenja rentu gotovo prepolovi. Pri izboru pružaoca uporedite ulazne i upravljačke troškove, dosadašnje prinose podfondova i uslove za prekid štednje.
Kada i kako dobijate ušteđeni novac
Pravo na dodatnu penziju stičete kada ostvarite starosnu, prevremenu, invalidsku ili porodičnu penziju. Prevremenu dodatnu penziju možete dobiti od 53. godine ako više niste u obaveznom osiguranju. Isplata ide kao penzijska renta kod penzijskog društva ili osiguravača.
- Doživotna renta: mesečni iznos do kraja života. Možete izabrati garantovani period od 1 do 20 godina – ako u tom periodu umrete, rentu do njegovog kraja primaju korisnici.
- Ubrzana renta: veći deo ušteđevine dobijate u prvim godinama, posle čega se iznos znatno smanjuje.
- Jednokratna isplata: kolektivni štediša koji već prima penziju može da podigne sve odjednom ako ušteđevina ne prelazi 12.000 €.
Oporezuje se samo polovina rente. Za isplate do 160 € akontacija poreza tokom godine se ne obračunava, a iznad toga obračunava se akontacija od 25 % na polovinu rente; konačni porez utvrđuje se u godišnjem obračunu. Ako individualno osiguranje prekinete pre penzije, isplaćena otkupna vrednost oporezuje se porezom na dohodak (akontacija 25 %), pa je rani prekid obično loš potez.
Rentna štednja i ostala dugoročna štednja
Kada iskoristite olakšicu u drugom stubu, za starost možete štedeti i drugačije. Rentna štednja kod osiguravača (rentno osiguranje) posle perioda štednje isplaćuje redovne iznose kroz određeni period ili doživotno, ali nema poresku olakšicu na uplate. Kod investicionih fondova i ETF-ova novac je dostupniji, ali su oscilacije veće.
Poređenje ponuda rentne štednje treba da obuhvati bar troškove, garantovani prinos, trajanje isplata i šta se dešava u slučaju smrti štediše. Najpre obezbedite rezervu za neočekivane troškove, a tek onda dugoročnu štednju – tako vas nepredviđeni izdatak neće naterati na prevremeno podizanje.
Česta pitanja
Kolika je poreska olakšica za penzijsku štednju u Sloveniji u 2026.?
Najviše 5,844 % godišnje bruto plate, odnosno 3.224,18 € godišnje, zajedno za uplate poslodavca i vaše.
Mogu li novac iz dodatnog penzijskog osiguranja da podignem ranije?
Kod individualnog osiguranja da, bilo kada, ali se isplata oporezuje. Kod kolektivnog je novac po pravilu dostupan tek posle penzionisanja ili od 53. godine ako više niste osigurani.
Kako se oporezuje dodatna penzija?
Oporezuje se polovina rente. Za isplate iznad 160 € tokom godine se od te polovine obustavlja akontacija od 25 %, a konačni porez utvrđuje se godišnjim obračunom.
Šta se dešava sa ušteđevinom ako štediša umre?
Ušteđevina pripada štediši i prelazi na korisnike koje je odredio, a ako ih nema, na zakonske naslednike. Tokom primanja rente korisnici je dobijaju do kraja garantovanog perioda.
